Najave smanjenja poreza i doprinosa na zarade

Nakon nekoliko najava ministra finansija u Vladi Republike Srbije, g. Siniše Malog, da se trenutno radi na kalkulacijama koliki je prostor u budžetu države za smanjenje poreza i doprinosa na zarade, Mreža za poslovnu podršku upoznala je ključne ekonomske i finansijske organizacije i predstavnike medija u Srbiji sa realnim visinama poreza i doprinosa na zarade u zemljama istočne i južne Evrope i Srbiji.

Ova poređenja pokazuju da su porezi i doprinosi na zarade po svojoj visini u Srbiji na sličnom nivou kao u Crnoj Gori i Sloveniji, dok su u svim drugim zemljama istočne i južne Evrope oni značajno niži.

S obzirom da privreda Srbije, a posebno njena mala i srednja preduzeća imaju prosečne mesečne poslovne prihode koji su tek 20-22% prosečnih mesečnih prihoda sličnog MSP u Republici Sloveniji (a opterećenje zarada porezima i doprinosima je na sličnom nivou), nužno je značajnije smanjiti opterećenje zarada zaposlenih u MSP kod nas, da bi se podstakao razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, zapošljavanje i smanjivanje sive ekonomije (isplaćivanje zarada na crno).

Iz tih razloga dosadašnje procene su pokazale da bi za razvoj male privrede u Srbiji bilo idealno da ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima bude na nivou od 37 do 43 odsto, jer bi time naša preduzeća bila konkurentnija u cenama svojih proizvoda, prilikom njihovog plasmana na inotržišta, u poređenju sa konkurentskim kompanijama iz istočne i južne Evrope.

Svako smanjenje visokih poreza i doprinosa na zarade u Srbiji veoma je dobrodošlo, ali pravi efekat tog smanjenja može se dobiti samo ako ono bude za najmanje jednu trećinu u odnosu na sadašnje vrednosti, jer je Srbija zemlja koja skoro 15 godina kasni u reformi sistema opterećenja zarada i minimalna smanjenja će dati tek minimalne efekte.

Takođe, umanjenje zarada neće značajnije rasteretiti privredu ako se ukupan broj parafiskalnih opterećenja poslovanja koji je prešao šest stotina ne budu prepolovio, s obzirom da konkurentska mala i srednja preduzeća iz zemalja istočne i južne Evrope značajan broj ovih parafiskalnih nameta uopšte nemaju i zato su u mogućnosti da plasiraju svoje proizvode ne tržište EU i šire po nižim veleprodajnim cenama od srpskih MSP.

Tabela 1. Ukupna realna visina opterećenja zarada porezima i doprinosima u zemljama istočne i južne Evrope